СРПСКА АКАДЕМИЈА ОБРАЗОВАЊА
|
|
|
 |
С Т А Т У Т СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ ОБРАЗОВАЊА
I ЦИЉЕВИ Члан 1. Српска академија образовања (у даљем тексту: Академија) је удружење грађана које организује, развија и подстиче научно-истраживачки рад у области образовања, усмерен на теоријско и емпиријско истраживање образовања као друштвене делатности, научних и наставних дисциплина од значаја за унапређивање образовања.
II ДЕЛАТНОСТ Члан 2. Ради остваривања својих циљева, Академија је дужна нарочито да: - организује самостално или у сарадњи са другим друштвима и организацијама, пре свега из области образовања, истраживање и критичко промишљање институционалних облика организовања система образовања, са становишта остваривања образовних циљева примерених савременом ступњу развоја друштва и науке и финансијске рационалности. - да подстиче, развија и унапређује научно-истраживачки рад у наукама значајним за унапређивање образовања на свим ступњевима, тако што: - развија и унапређује методички приступ у свим облицима образовања; - подстиче позитивно друштвено вредновање рада у образовању; - подстиче и негује научну критику; - даје иницијативе, предлоге и мишљења државним и другим органима, који усмеравају друштвени развој и доносе одлуке из области образовања, у циљу усклађивања образовног система са општим цивилизацијским токовима и потребама у савременом друштву; - остварује сарадњу са другим научним и стручним установама и организацијама у земљи и иностранству; - издаје публикације, а након регистрације код надлежног органа.
Члан 3. Академија програмом рада утврђује садржаје, облике и врсте својих активности. Програм Академије остварују њени чланови и други научни и стручни радници са којима Академија успоставља сарадњу у остваривању свог програма рада.
III НАЗИВ И СЕДИШТЕ Члан 4. Пуни назив Академије је Српска Академија образовања. Седиште Академије је у Београду.
IV ЧЛАНСТВО Члан 5. Академија има домаће (редовне и дописне), почасне и иностране чланове. Радни састав Академије чине домаћи чланови. Инострани чланови могу учествовати, ако изразе жељу и спремност, у реализацији научно-истраживачких и издавачких програма Академије.
Члан 6. За редовног члана Академије може бити изабран истакнути научни радник и посленик у образовању који има више објављених научних радова чији резултати у науци представљају допринос њеном развоју и унапређивању образовања и на основу којих је стекао значајан углед у земљи и иностранству. За дописног члана Академије може бити изабран посленик у области образовања који својим научним радовима и педагошком праксом значајније доприноси унапређивању образовања. За почасног члана Академије може бити изабрано лице из земље и иностранства које је својом научном, педагошком и друштвеном активношћу значајније допринело усавршавању система образовања. За иностраног члана Академије може бити изабрано лице које није држављанин Србије и Црне Горе, а испуњава услове за избор редовног или дописног члана Академије, и даје значајан допринос успоствљању и развијању сарадње са нашим образовним институцијама. Избор првих чланова Академије извршиће чланови Матичне комисије, у року од 90 дана од регистрације Академије код надлежног државног органа, на основу реферата Комисије коју именује Матична комисија. Чланове Комисије именују чланови оснивачке Скуштине из реда признатих научних радника чије научне референце нису испод услова за избр чланова Академије утврђених овим Статутом. Комисија подноси писмени реферат са подацима о кандидату предвиђених у чл. 12. овог Статута. Кандидате за избор првих редовних и дописних чланова Академије на јавно објављен оглас могу предлагати: - три члана САНУ, - универзитети и факултети, - научна и стручна удружења, - три члана Скупштине оснивача. Предлог, поред биографских и библиографских података, мора садржати и приложену сагласност кандидата. V ПРАВА И ДУЖНОСТИ ЧЛАНОВА АКАДЕМИЈЕ СУ:
Члан 7. - да се баве научним радом, у Академији и изван Академије, и учествују, по могућности у раду образовних институција; - да саопштавају резултате свог научно-истраживачког рада; - да доприносе унапређивању образовања; - да учествују у раду органа Академије; - да бирају и буду бирани у органе Академије; - да представљају Академију када им се то повери; - да учествују у јавном животу, чувају етику струке и доприносе остваривању циљева Академије.
Члан 8. Чланство у Академији је доживотно.
Члан 9. Академија се стара да својим члановима (редовним и дописним) ствара услове за успешан научни рад у самој Академији и у научним и образовним институцијама изван Академије.
VI ИЗБОР ЧЛАНОВА Члан 10. По избору првих чланова Академије извршиће се конституисање Скупштине Академије избором председника, потпредседника и секретара Академије. Избори за нове чланове Академије обављају се, по правилу, сваке треће године. Одлуку о расписивању избора за чланове доноси Скупштина Академије. Одлука о расписивању избора објављује се у средствима јавног информисања.
Члан 11. Право предлагања кандидата за чланове Академије имају: - одељења Академије; - научна и стручна удружења; - три члана Академије. Предлог се подноси у писменој форми и садржи биографске и библиографске податке кандидата. Уз предлог мора бити приложена и писмена сагласност кандидата.
Члан 12. Председништво Академије, после провере валидности предлога, именује два члана из Академије или других академија за писање реферата о сваком предложеном кандидату за избор у Академију. Реферат о кандидату треба да садржи: - основне биографске податке; - списак научних и стручних радова, и реализовање значајних пројеката, са библиогрфским подацима; - оцену и изричит став Комисије да ли кандидат испуњава услове за члана Академије и у ком својству.
Члан 13. Избор чланова Академије врши се на Изборној скупштини Академије.
Члан 14. У предходном поступку о кандидату, на основу реферата, изјашњавају се одељења Академије. Одлуке одељења су пуноважне ако седници одељења присуствује најмање 2/3 чланова. У кворум се не рачунају чланови који нису годину или више учествовали у раду Академије. О кандидатима одељење се изјашњава тајним гласањем. Посебно се гласа о редовним и посебно о дописним члановима. Подршку за предлог одељења добили су кандидати за које је гласала већина чланова одељења. Скупштина се изјашњава и о кандидатима које одељења нису подржала.
Члан 15. Кандидате за иностране чланове утрђује Председништво Академије, на предлог три члана Академије или одељења Академије.
Члан 16. Избор почасних чланова Скупштини предлаже Председништво Академије.
Члан 17. Сав изборни материјал (реферат, подаци о кандидату и мишљење одељења) ставља се на увид јавности најмање 30 дана пре избора о чему се јавност обавештава преко средстава јавног информисања.
Члан 18. Коначну листу кандидата за избор утврђује Председништво најкасније 15 дана пре изборне Скупштине. Члановима Академије изборни материјал са свим прилозима доставља се најмање 10 дана пре изборне Скупштине.
Члан 19. Изборна Скупштина Академије може приступити одлучивању ако седници присуствује 2/3 чланова Академије. Гласање се вреши тајно, посебно за редовне, посебно за дописне, иностране чланове. Гласању претходи расправа о кандидатима. Редовни чланови расправљају о свим предлозима, а дописни само о предлозима за избор дописних чланова. За избор иностраних и почасних чланова гласају сви чланови. Изабраним се сматрају кандидати за које гласа више од половине изборног тела.
Члан 20. Новоизабраним члановима се уручују повеље о чланству у Академији. Облик Повеље утврђује Председништво.
VII ОРГАНИ АКАДЕМИЈЕ
Члан 21. Органи Академије су Скупштина, Председништво и председник Академије. Академија може имати одељења, одборе и комисије. Одлуку о оснивању одељења доноси Скупштина, а о оснивању одбора и комисија, Скупштина или Председништво Академије.
а) Скупштина Академије
Члан 22. Скупштину Академије чине сви њени чланови из Србије. Скупштина је највиши орган Академије.
Члан 23. Скупштина Академије: - доноси Статут Академије; - расписује избор за чланове Академије и утврђује број чланова који ће се бирати за поједине области наука; - бира чланове Академије; - одлучује о образовању одељења; - бира председника и потпредседника Академије; - разматра резултате рада Академије; - доноси план рада; - доноси финансијски план и усваја завршни рачун; - одлучује о међународној сарадњи и учлањењу у одговарајуће иностране академије и слична друштва; - ради и друге послове утврђене овим Статутом.
Члан 24. Скупштина се одржава најмање једном годишње. Скупштина пуноправно одлучује ако јој присуствује више од половине чланства, осим Изборне скупштине, што је предвиђено овим Статутом.
Члан 25. Одлуке Скупштине су пуноважне ако за њих гласа више од половине редовног састава Академије. У кворум се не рачунају чланови Академије који у последњих годину дана нису активно учествовали у било ком облику деловања Академије.
Члан 26. Начин рада Скупштине се утврђује посебним актом, који усваја Скупштина. б) Председништво Академије
Члан 27. Председништво Академије је извршни орган Скупштине. Председништво сачињавају: председник, потпредседник, генерални секретар и секретари одељења и на Скупштини именовани члан Председништва. Одлуку о образовању одбора доноси Председништво, на предлог одговарајућег одељења. Чланови одбора и других тела се бирају из редова чланства Академије, као и из редова истакнутих научника и стручњака из области образовања. Председника и чланове одбора или других радних тела именује одељење које их је образовало.
Члан 28. Мандат Председништва траје четири године.
Члан 29. Председништво одлучује већином гласова присутних чланова. Начин рада Председништва се утврђује посебним актом, који усваја Председништво.
Члан 30. Председништво Академије: - руководи целокупним радом Академије између две Скупштине; - доноси одлуке о сазивању Скупштине и утврђује дневни ред; - утврђује програм рада; - стара се о остваривању одлука Скупштине и циљева Академије; - доноси одлуке о организовању стручних и научних саветовања, семинара и других радних састанака; - утврђује програм међународне сарадње; - утврђује предлог финансијског плана; - подноси Скупштини извештај о раду; - бира генералног секретара Академије; - утврђује предлог кандидата за иностране чланове; - обавља и друге послове од интереса за остваривање циљева и програма рада Академије утврђене овим Статутом.
в) Председник Академије
Члан 31. Председник Академије се бира из редова редовних чланова Академије.
Члан 32. Кандидата за председника предлаже најмање 10 чланова Академије. Предлог се подноси у писменој форми, најмање 10 дана пре Скупштине на којој се бира председник. За председника ће се сматрати изабраним кандидат за кога гласа већина чланства Академије из радног састава. Гласање је тајно. Уколико се не изабере председник или ако до дана избора није поднесена листа предлога за председника, Скупштина ће већином гласова утврдити новог кандидата за председника.
Члан 33. Председник Академије: - заступа и представља Академију; - стара се о извршавању одлуке Председништва и Скупштине; - овлашћени је финансијски налогодавац, што може пренети на потпредседника или генералног секретара; - у изузетно хитним случајевима решава и о питањима из надлежности Председништва, уз обавезу да о томе обавести Председништво на првој следећој седници; - извршава и друге послове одређене Законом и овим Статутом.
Члан 34. Академија има потпредседника. Потпредседник се бира на исти начин као и председник. Потпредседник замењује председника када он није у могућности да обавља предвиђене послове, а обавља и оне послове за које га председник овласти.
г) Генерални секретар Члан 35. Председништво именује генералног секретара Академије на период од четири године. Генерални секретар Академије припрема предлоге одлука Председништва, води текуће послове Академије, помаже председнику и потпредседнику у њиховом раду, обавља друге послове утврђене овим Статутом, а посебно се стара о координацији стручних послова.
д) Одељење Члан 36. Одељење се образује за једну или више научних области. Одељење чине редовни и дописни чланови. Члан Академије може, осим одељењу коме припада по својој специјалности, учествовати у раду и других одељења, без права на одлучивање. У оквиру одељења се могу образовати одбори.
Члан 37. Скупштина Академије, на предлог Председништва, формира одељења.
Члан 38. Одељења на седницама разматрају: - питања из области наука и струка за коју су формирана; - утврђују предлог програма рада; - предузимају активности за реализацију својих програма; - утврђују предлог финансијских средстава потребних за рад одељења; - разматрају и утврђују извештај о раду Академије; - разматрају предлоге и утврђују планове појединих пројеката и других докумената и нормативних аката који се подносе Скупштини на усвајање; - разматрају активности својих одбора, уколико их има, координирају њихов рад; - дају научним и другим установама мишљења и предлоге, по сопственој иницијативи или на њихов захтев, о питањима значајним за организовање или побољшање науке и струке; - бирају и разрешавају секретара и заменика секретара одељења.
Члан 39. Секретар одељења се стара о раду одељења, председава седницама одељења и стара се о извршењу одлука одељења и реферише Председништву и Скупштини о питањима из домена рада одељења. Секретар одељења има заменика, који га замењује када је спречен да обавља поверене му дужности.
Члан 40. Секретар и заменик секретара одељења се бирају на период од четири године. Члан 41. Одбори и друга радна тела се могу формирати као стална или повремена тела. Одбори се формирају за реализовање појединих програмских задатака у појединим областима рада Академије.
ђ/ Надзорни одбор Члан 42. Надзорни одбор обавља контролу материјалног и финансијског пословања и о томе подноси извештај Скупштини Академије. Надзорни одбор има председника и два члана, који се бирају из редова чланства Академије.
VIII ЈАВНОСТ РАДА АКАДЕМИЈЕ
Члан 43. Рад Академије је јаван. Чланство и јавност се обавештавају о раду Академије непосредно, путем одговарајућих публикација преко средстава јавног информисања и другим погодним начином. О обавештавању јавности се стара председник и генерални секретар Академије.
IX СРЕДСТВА АКАДЕМИЈЕ Члан 44. Академија има свој финансијски план. Средства за рад Академије се стичу од добровољних прилога, поклона, донација, помоћи и других организација, активности (организовања скупова, издавачке делатности и др.), као и из одговарајућих државних фондова у складу са законом. Финансијским планом Академије средства се распоређују на: - средства за остваривање научног програма Академије; - средства за стручну службу; - средства за међународну сарадњу.
X ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ СТАТУТА Члан 45. Статут ће се мењати и допуњавати на исти начин како је и донесен. Иницијативе за измене и допуне статута могу дати: - Скупштина; - свако одељење; - Председништво; - члан Академије. Иницијатива мора бити писмено образложена и подноси се Председништву Академије.
Члан 46. Обавезна тумачења овог статута и његових појединих одредби даје Скупштина Академије.
XI ПРЕСТАНАК РАДА АКАДЕМИЈЕ
Члан 47. Српска академија образовања престаје са радом одлуком Скупштине, када престану услови за остваривање њених циљева, као и у другим случајевима, предвиђеним законом. У случају престанка рада, имовина Академије пренеће се на Педагошки музеј у Београду.
XII ПЕЧАТ Члан 48. Академија има свој печат. Печат је округлог облика по чијем ободу пише: Српска академија образовања – Београд. У средини печата је амблем у виду троугластог крова храма који се ослања на стилизована почетна слова назива Српске академије образовања - САО. Испод тога је уписана 2005. година када је Академија почела да ради.
XIII СТУПАЊЕ НА СНАГУ СТАТУТА Члан 49. Овај Статут ступа на снагу даном усвајања од стране Оснивачке скупштине Удружења Српске академије образовања, а примењиваће се од дана уписа у регистар надлежног оргна.
|
|
Последња измена: apr-24 |