СРПСКА АКАДЕМИЈА ОБРАЗОВАЊА

Школовање. Бошко М. Влаховић је рођен у Росуљи код Пећи, Република Србија 13. 08. 1931. године. Основну школу је завршио у родном месту, прва 4 разреда гимназије у Пећи, а учитељску школу у Призрену. Педагошке науке је студирао на Филозофском факултету Универзитета  »Кирило и Методије«  у Скопљу где је и дипломирао 1962. године. Магистарске студије је похађао и завршио на Одсеку за економику и планирање образовања Факултету политичких наука Универзитета у Београду са магистарском тезом »Технолошка модернизација наставе/учења« (ментор Д. Франковић). Докторат педагошких наука стекао је на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву 1998. год. одбранивши докторску тезу:  »Функције центара за дисеминацију наставних иновација« (ментор академик П. Мандић).

Педагошки и  научни рад. Током свог радног века континуирано и искључиво се бавио педагошким радом. У овој делатности прошао је, безмало, све степенице од учитеља до професора универзитета. Почео је као учитељ у Коретину (К. Каменица) потом руководилац школе, просветни саветник, директор Регионалног завода за унапређивање васпитања и образовања (Крушевац), помоћник директора и професора Педагошке академије за образовање учитеља у Београду, па до професора Учитељског факултета Универзитета у Београду. На Учитељском факултету је, поред опште педагогије предавао и (једно време) технологију образовања и водио интердисциплинарни семинар из педагогије и психологије, чији је програм хонорарно реализовао и на Учитељском факултету у Јагодини. Ангажован је на последипломским студијама Педагошког факултета у Сомбору.

   Аутор је више десетина стручних и научних радова. Медју њима су књиге: Трансфер иновација у образовању, Управљање и руковођење педагошким иновацијама, Школски мултимедија центар, Путеви иновација у образовању, Педагошка хрестоматја и друге. Писац је више уџбеника, као и приручника за наставнике. Сарађивао је у већем броју педагошких листова и часописа. Објавио је око 200 чланака и расправа. Предмет његовог трајног интересовања су проблеми из различитих домена педагошких наука и праксе, али су у средишту тих интересовања иновације у образовању, посебно у настави/учењу. Магистарска теза, докторска теза, већина осталих радова, пројекти и  практични  подухвати на којима је радио, имају за предмет унапредјивање, промене, односно иновације у образовању. Тим питањима он се није само теоријски бавио, већ се и веома ангажовао на њиховој практичној реализацији. Отуда, он претежно   пише  о  оним педагошким проблемима које је осећао непосредно радећи на променама школе, образовања, наставе. И данас, бавећи се  издаваштвом, штампаних извора заокупљен је тражењем концепта иновативног уџбеника који би био у функцији развијајуће наставе.

 Из такве оријентације је,  поред осталог,  резултирало  и низ других  пројеката  чијом израдом и реализацијом је руководио. Реч је о пројектима у које су својевремено уложена знатна друштвена средства. Оно што посебно карактерише пројекте на којима је радио је то да они нису остајали у рафовима, већ су  реализовани, те и, мање или више, дали запажене ефекте на ширим нашим просторима. Да поменемо неке од пројеката  на чијој изради је Б. Влаховић  радио и којима је руководио: Концепција, организације опремања и рада центара за иновације у образовању; Концепција организованог опремања школа савременим средствима рада; Модел система перманентног усавршавања наставника за промене; више пројеката уводјења промена у  архитектури низа постојећих школа, а  у циљу њиховог прилагођавања потребама савремене наставе\учења; Концепт (методологија) вредновања рада школа; Пројекат конципирања и покретања специјализованог часописа који би се бавио променама у образовању и др.

 Неки од евидентних ефеката рада  на овим пројектима су:

а) Изграђен је, опремљен и организован за рад регионални Завод и у оквиру њега Центар за иновације и унапређивање васпитања и образовања Крушевац, који је својом оригиналношћу и делатношћу на променама низ година привлачио пажњу педагочке и шире јавности у Југославији;

б) Још почетком 80-тих година прошлог века, у организацији Центра за иновације, отворен је процес систематског усавршавања наставника за иновације који је постављен на савременим основама (добровољност,  мотивисаност, мале групе, систем активног учења, систем издавања цертификата и др);

ц) Системом савремене изградње, доградње и адаптације школског простора извршене су крупне промене у архитектури постојећих школа Расинског региона што је омогућило бржу трансформацију школских библиотека у медијатеке. У новим условима формирано је, опремљено савременом опремом и организовано да ради на нов начин више од 30 школских медијатека, што је био јединствен подухват у ондашњој Србији и Југославији;

д) Током више година је систематски примењиван пројекат вредновања рада школа у функцији њиховог  финансирања;

е) У оквиру и у функцији рада  основаног Центра за иновације и Програма промена којим је Руководио Б. Влаховић, а уз непосредно учешће осталих стручњака у Заводу, те и уз сарадњу и свесрдну помоћ истакнутог југословенског педагога др Драгутина Франковића, покренут  је часопис «Иновације у настави», прва ревија ове врсте у  овом делу Европе, чији су први и дугогодишњи уредници били Драгутин Франковић и Бошко Влаховић. Овај часопис је за кратко време привукао пажњу научних и стручних кругова у ондашњој Југославији. Није случајно што су у његову Редакцију  ушли еминентни научни радници са универзитета од Љубљане до Скопља. Педагошка јавност Југославије је одушевљено поздравила појаву овог јединственог извора. Шта је овај часопис значио за образовање на читавом простору ондашње Југолавије може се видети из текста који је познати загребачки и Југословенски педагог др Владимир Мужић поводом појаве часописа Иновације у настави написао у Загребачком листу Вјесник, где се, поред осталог, каже: »Часописом иновације у настави који већ у првим бројевима доноси прилоге из различитих крајева земље и актуелности о модернизацији наставе у свету, укључујемо се у онај европски и светски круг где се брига за осавремењивање наставе води много шире и дубље од пуке презентације знанствених и техничко-технолошких информација о новоме у школству« (»Вјесник« 1984. год.). Слично су о овом Пројекту у оно време писале и друге новине: «Политика»,  »Борба«, »Просветни делавац«, »Нова Македонија«. Б. Влаховић је безмало 20 година уређивао ову публикацију. То је, у годинама непосредно уочи распада Југославије, био најтиражнији педагошки часопис у нас;  

ф) Све основне школе обухваћене Пројектом су опремљене савременим средствима рада. По мишљењу иностраних посетилаца, који су у то време посећивали Центар за иновације у Крушевцу, а њих у то време није било мало, опрема школа обухваћених овим пројектом је била изнад европског нивоа.

Рад на издаваштву. На Педагошкој академији за образовање наставника, а потом на Учитељском факултету у Београду, поред наставничког посла, Влаховић се, у својству одговорног за издаваштво, ангажовао да у овим институцијама, у последњој деценији 20. века, организује и утемељи издавачку делатност са оријентацијом на актуелну тематику из области педагошких наука и напредне педагошке праксе. У овом периоду издаваштво Учитељског факултета, према речима тадашњег декана, се толико развило да су приходи које је Факултет остваривао из ових извора били осетно већи од средстава која је ова институција добијала из буџета. Окосницу издавачког плана су представљале студије у којима се разматрају проблеми савременог образовања, као и радни материјали у функцији подршке савремене организације наставе-учења.

Последњих година се Б. Влаховић интензивно бави проблематиком савременог уџбеника. Настоји да дође до уџбеника, као основног средства педагошког рада, који ће бити више у функцији остваривања савремених циљева  школе, ближи савременим сазнањима о природи процеса учења. За релативно кратко време су, у предузећу које је основао и  под његовим руководством створенеи уџбеници који су својом особеношћу привукли пажњу педагошке јавност у Србији. Тако се, за само четири године постојања,  ова Издавачка кућа уврстила међу десет најтиражнијих издавача у Србији.

Б. Влаховић је у више наврата био на студијским боравцима у иностранству. Био је у посети центрима за иновације, као и другим институцијама за унапређивање образовања у Стразбуру, Веспрему, Клагенфурту, Фрајбургу, Петербургу, Москви и др. Радио је на остваривању непосредних контаката институција  у којима је радио са научним и стручним организацијама из низа других земаља. Тако се измедју Завода за унапредјивање образовања – Центра за иновације  у Крушевцу и Института Песталоцијанум  из Цириха низ година одвијала интензивна научна и стручна сарадња и размена искустава путем узајамних посета, расправа на округлих столова и сл. Та сарадња се истовремено одвијала и са Педагошким факултетом у Цириху чији су студенти и професори неколико година у континуитету бивали гости Центра за иновације у Крушевцу радећи на Пројекту мултикултурна функција школе.

Остале активности. Б. Влаховић је члан Редакције и  дугогодишњи главни и одговорни, или одговорни уредник часописа Педагогија. Оснивач је и дугогодишњи уредник часописа »Иновације у настави.« Члан је Редакционог одбора Словеначког часописа Обзорја.  Својим прилозима је дао допринос настанку Педагошке енциклопедије (1989) и Педагошког речника  (1996.) Члан је Редакционог одбора за писање нове педагошке енциклопедије.

Учесник је већег броја националних и међународних научних скупова. У више наврата је био на студијским боравцима у иностранству. Непосредно је радио на организацији низа научних скупова, конгреса, симпоyијума, округлих столова и др.

Биран је у више мандата за члана Председништва и генералног секретара Савеза педагошких друштава Југославије, Србије и Црне Горе, а потом за члана Председништва и Извршног директора Форума педагога Србије и Црне Горе. Биран је за члана Одбора за науку Републике Србије, за члана и потпредседника Савета Београдског универзитета...

Добитник је већег броја друштвених признања међу којима и Ордена рада са златним венцем, Повеље и плакете Скупштине Србје »25 мај« за резултате у области иновација у образовању и др.

[ Прва страна ] [ Претходна ]

Последња измена: jun-24