Рођен сам 14. априла 1950. у Дети, округ
Тимиш. Ожењен сам и имам двоје деце.
Родитељи: Милин Јоца, радник у пензији, мајка
Милин Елизабета, радница у пензији.
Сестра, Милин (удата Лепосавић) Мирјана,
медицинска сестра
Soţia, Milin (născută Radu) Doina, profesoară.
Супруга, Милин (рођена Раду) Дојна, професор
Деца: Милин Андреј, рођен 03.09.1975 и Милин
(удата Реџеп) Јулија, рођена 04.06.1978.
Школовање
Завршио сам основну школу у Дети, у периоду
1957 – 1965, гимназију у Дети, у периоду 1965 – 1969. Завршио сам Факултет за
историју и филозофију, одсек за историју у Клуж – Напоки (1969 – 1973).
Научна активност
У периоду студија похађао сам курс о
средњевековној историји Румуније којег је држао академик проф. Штефан Паску.
Дипломски рад, Шербан Кантакузино и европски антиотомански покрет (1680 –
1688), урадио сам уз подршку проф. др Помпилија Теодора. Имао сам научна
саопштења и био награђен на годишњем научном скупу студената, 1973. године тако
да сам на крају студија добио потребне препоруке за наставак усавршавања.
Специјализацију сам усресредио на модерну
историју Румуније (проблематика националног политичког румунског покрета) и на
проблематику историје југо – источне Европе (румунско – српски политички
односи).
Добитник сам награде Николаје Балћеску
Румунске Академије, за коауторство књиге Рађање унитарне националне румунске
државе. Банатски прилози (1914 – 1919), Букурешт, 1983.
Објавио сам преко 120 наслова (ауторских,
студија, чланака, рецензија) на румунском, енглеском, француском, српском,
мађарском језику. Сарадник сам престижних историјскох часописа у Румунији („Revista
de istorie”, „Revista istorică”, „Revue Roumaine d`Histoire”, „Revue des Etudes
Sud – Est Europeennes”, „Revista arhivelor”, „Magazin istoric”- din Bucureşti;
„Acta Musei Napocensis”- Клуж – Напока), Грчкој
(„Balkan studies”- Солун)
и Југославији („Балканика”-
Београд; „Зборник
за историју”- Нови Сад).
Више година, обављао сам функцију секретара
редакције часописа Историјске студије Баната у издању Западног
универзитета у Темишвару. Усавршио сам научни рад кроз докторске студије. Аутор
сам тезе Политички и културни односи румунског и народа са југословенског
простора (XIX
век), имајући као ментора
академика Камила Мурешануа (Универзитет Бабеш – Бојај, Клуж – Напока). Одбрана
тезе била је 4. марта 1989. а објављена је у издању Румунске Академије у
Букурешту, 1992. године.
1.
У периоду 1979 – 1990 предавао сам предмет
Фундаментални проблеми историје Румуније, Западни универзитет у Темишвару
(Факултет за математику и физику) и на Универзитету Медицине и Фармације у
Темишвару.
2.
У периоду март – септембар 1990, обављао сам
функцију регионалног инспектора за образовање на српско – хрватском језику при
Министарству образовања и науке.
3.
Од априла 1991. године био сам потпредседник
Интеракадемске комисије за румунско – југословенску историју. Почасни сам члан и
научни сарадник Матице Српске у Новом Саду, основане 1826. године. Сарадник сам
Института за балканологију у Београду, САНУ и
„Institut for Balkan Studies” из
Солуна,
Грчка.
4.
Аутор сам једног од првих радова посвећених
румунској револуцији, Темишвар 15 – 21 децембар 1989. Рецензије:
Aristide Buhoiu (SUA), Nestor Ratesh şi
Victor Eskenazy (Radio Europa Liberă), William Totok (Germania).
5.
Био сам сарадник у изради књиге Култура и
друштво у модерном времену, Издавач
Dacia, Клуж –
Напока, 1990; студија Румунско – српске интерференце у
осамнаестом веку.
6.
Био сам сарадник у изради књиге Сеобе Срба некад
и сад у издању Института за међународну економију и политику, Београд, 1990
са студијом: On the Timisoara
Church Fair (1790) from the historical Perspective: Duration, Permeation,
Restoration.
7.
Положио сам све испите у оквиру професионалног
усавршавања (CP III, CP II, CP I)
у периоду 1990 – 1997.
8.
Године 1997 положио сам испит за ванредног
професора а 1998 постајем редовни професор на Универзитету Банатул
9.
Обављао сам разне функције на Универзитету Банатул
(1997 – декан Факултета за историју; 200 – секретар за науку; 2004 - ректор).
10.
Био сам корисник разних стипендија на европским и
америчким универзитетима (Central
European Uniresity, Будимпешта
şi Праг, Grant Fulbright
, Илиноис и позив као предавач на универзитету Лојола
у Њу Орлеансу).
11.
Децембра 2004. године именован сам за главног
истраживача на новооснованом Националном институту за историју румунске
револуције 1989. године, под покровитељством Председника Румуније.
12.
Био сам уредник више докумената о румунској
револуцији 1989. године у издању Фондације за цивилно друштво и Меморијала
румунске револуције 16 – 22 децембра 1989. године. Темишварски процес, 2 – 15
март 1990, I-V, 2004 – 2007.
Образовање: