СРПСКА АКАДЕМИЈА ОБРАЗОВАЊА

Прва страна Претходна Садржај Чланови САО SAO Members

М.Ивковић
Н.Поткоњак Ј.Ђорђевић Д.Ж.Марковић М.Вилотијевић М.Ратковић Д.Савићевић В.Тешић Д.Херцег Г.Гојков Ђ.Ђурић М.Недељковић Е.Каменов М.Ивковић С.Богдановић М.Даниловић З.Петровић Л.Михуц Б.Влаховић М.Милин К.Мурешану В.Нојман М.Блажић А.Илика П.Ј.Отиман З.Жоглев Р.Николић М.В.Силантјева М.Узелац М.Сегединац Г.Максимовић З.Аврамовић С.Гашић-Павишић А.Крајнц Л.Бетеа Р.Антонијевић Б.Јовановић Н.Мијановић Н.Сузић Р.Бубањ Р.Николић У.Шуваковић В.Банђур Д.Бранковић Милимир Мучибабић Ненад Кецмановић

 


Часопис Истраживања у педагогији

МИОМИР ИВКОВИЋ

 

Б И О Г Р А Ф И Ј А

 

Проф. др Миомир Ивковић је рођен 02. новембра 1944. године у селу Равни До, општина Ниш (сада општина Нишка Бања). Млађе разреде основне школе завршио је у родном селу, а старије у суседном, у Островици, као ђак пешак, 1959. године. Учитељску школу у Пироту, као средњу школу у трајању од пет година, завршио је 1964. године матуриравши са одличним успехом. Филозофски факултет у Београду - студије педагогије, завршио је фебруара 1970. године са високом просечном оценом  током студија. Усмени докторски испит положио је 1979. године. Исте године је и докторирао са темом Диркемово схватање васпитања и образовања - марксистичка критика.

Др М. Ивковић је најпре кратко време (три месеца) био учитељ (село Чиниглавци, Пирот), а онда је прешао у Општински комитет Савеза омладине у Пироту, у коме је обављао дужност секретара Општинског комитета. После годину дана, крајем 1965. године, одлази на студије педагогије на Филозофском факултету у Београду. Школске 1969/70. године био је професор у Учитељској школи у Крагујевцу. По одслужењу војног рока, једно време ради у Казнено-поправном дому у Нишу. За асистента за предмет Социологија васпитања и образовања на Филозофском факултету у Нишу изабран је 1975. и на Факултету заснива радни однос 01. априла 1975. године. Реизабран је 1978. године, али сада и за предмет Методика наставе социологије. За исте предмете (Социологија васпитања и образовања и Методика наставе социологије) у звањe доцента изабран је 1980, а за ванредног професора 1985. године. Редовни професор на истом факултету и за исте предмете постао је 21. септембра 1990. године.  

 Поред рада на матичном факултету, од 1993. године наовамо (од оснивања факултета) предаје и на Учитељском факултету Врању. Предавач је на посдипломским студијма на Учитељском факултету у Ужицу.

На Филозофском факултету у Нишу, на свом факултету,  био је декан факултета (1994 - 1996),  управник студијске групе за социологију (1986 - 1988), (први) управник студијске групе за педагогију (2000 - 2004) и шеф постдипломских студија - смер Социологија васпитања и образовања (1990. и сада).

На Универзитету у Нишу обављао је значајне дужности. Био је заменик председника Скупштине Универзитета , Управник Марксистичког центра, члан Одбора за друштвене науке (више пута). Сада је у Научно-стручном већу за друштвене и хуманистичке науке и у њему заменик председника.

Изван универзитета значајно ангажовање  је оно које је имао у Министраству просвете Србије. Наиме, бо је у његовом Експертском тиму за децентрализацију образовања (2001. године).

У већем делу досадашњег радног века др М. Ивковић се бавио уређивачким послом. У Редакцији часописа Настава и васпитање  (Београд) био је од 1983. до 1992. године, а главни и одговорни уредник часописа Теме (Универзитет у Нишу) од 1991. до 2001. године. Почев од 2007. године главни је и одговорни уредник Годишњака за педагогију Филозофског факултета Универзитета у Нишу

На студијским боравцима у иностранству био је више пута. Значајни су боравци у Паризу 1987. и 1990. године (Meson le science de l`homme). Такође је учесник на 45 националних и међународних научних скупова и симпозијума. У организацији неких је и учествовао.   

Др М. Ивковић је у протеклом периоду активно радио на образовању научног кадра. Био је ментор или члан комисаија за израду и одбрану: 5 докторских дисертација, 6 магистарских радова и 3 специјалистичка рада. Број студената који су под његовим менторством радили дипломске радове или им је био у комисији за одбрану је приближно 150.  

Члан је Педагошког душтва Србије. Био је председник Савеза педагошких друштава Србије (1981-1983) и члан Преседништва Савеза педагошких друштава Југославије (1981-1983).

Добитник је неколико награда и признања и све су са Универзитета у Нишу или са Филозофског факултета у Нишу. Последње признање је Захвалница Универзитета у Нишу за изузетно вредну активност на месту главног и одговорног уредника часописа Теме током једне деценије уређивања (2006).

Дописни члан Српске академије образовања постао је 17. фебруара 2007. године.     

 

Прва страна ] Претходна ]

Последња измена: jun-24