СРПСКА АКАДЕМИЈА ОБРАЗОВАЊА

Прва страна Претходна Садржај Чланови САО SAO Members

М.Даниловић
Н.Поткоњак Ј.Ђорђевић Д.Ж.Марковић М.Вилотијевић М.Ратковић Д.Савићевић В.Тешић Д.Херцег Г.Гојков Ђ.Ђурић М.Недељковић Е.Каменов М.Ивковић С.Богдановић М.Даниловић З.Петровић Л.Михуц Б.Влаховић М.Милин К.Мурешану В.Нојман М.Блажић А.Илика П.Ј.Отиман З.Жоглев Р.Николић М.В.Силантјева М.Узелац М.Сегединац Г.Максимовић З.Аврамовић С.Гашић-Павишић А.Крајнц Л.Бетеа Р.Антонијевић Б.Јовановић Н.Мијановић Н.Сузић Р.Бубањ Р.Николић У.Шуваковић В.Банђур Д.Бранковић Милимир Мучибабић Ненад Кецмановић

 


Часопис Истраживања у педагогији

Мирчета Даниловић

 

Б И О Г Р А Ф И Ј А

 

Проф. др Мирчета Даниловић рођен је 1938. год. у Жабљаку. Од 1944. године живи и ради у Београду, где је завршио основну школу, гимназију, као и Учитељску школу и Филозофски факултет (група за психологију) 1965. године. Од 1965. године радио је у Школском центру везе ЈНА. Поред научно-истраживачког рада бавио се клиничко-саветодавно-дијагностичким радом са ученицима и студентима Војне академије КОВ, слушаоцима разних стручних курсева и старешинама и наставницима центра.

Као дипломирани војни психолог ("стручњак из грађанства") радио је у Научно-наставном одсеку где се бавио научно-истраживачким радом за потребе Центра и ЈНА. Држао је наставу из предмета "Основи опште психологије" за студенте Војне академије КОВ, "Основи војне андрагогије и педагогије" и "Основи војне педагогије и психологије" у средњотехничкој школи везе, као и наставу за стручно усавршавање наставника и старешина Центра, у вези разних васпитно-образовних проблема на пољу психологије, педагогије, иновација, савремене образовне технологије и других васпитно-образовних проблема. За свој рад био је усмено и писмено похваљиван и награђиван од Управе центра и Управе веза при генералштабу ЈНА "за примерно залагање и постигнуте успехе у раду" ( Диплома "за самопрегорно и савесно извршавање свих постављених задатака" 1975. године, Медаља рада 1976. године додељена од председника СФРЈ – указ број 138, итд.) У току свог рада у ЈНА био је на разним друштвеним функцијама.

            Докторирао је 12.12.1977. године на Филозофском факултету у Сарајеву на теми "Проблеми примене кибернетичких метода и принципа у образовној техници и технологији". У звање доцента изабран је 9.1.1979. године на Педагошко-техничком факултету "Михајло Пупин" у Зрењанину. За ванредног професора опште и педагошке психологије изабран је 23.12.1981. године на Филозофском факултету у Никшићу. За редовног професора изабран је 24.12.1986. године на Техничком факултету "Михајло Пупин" – Зрењанин, Универзитета у Новом Саду. По други пут је изабран за редовног професора на Универзитету Црне Горе 10.2.1988. године. У звање научног саветника изабран је 1990. године у Институту за педагошка истраживања у Београду. У звање члана Српске Академије образовања изабран је 17.02.2007. год.. Члан је Одбора за филозофију и социологију Црногорске Академије наука и умјетности од 1977. године, члан је Друштва психолога СР Србије од 1965. године, итд.

            Од 1979. год. радио је на Педагошко-техничком факултету у Зрењанину при Новосадском Универзитету. У току рада на њему вршио је функцију декана, наставника и шефа катедре за педагогију и психологију. Био је члан Савета и Колегијума Универзитета, Наставно-научног већа, делегат, представник и учесник разних друштвених делатности (скупштина, саветовања, конференције, научне сарадње, итд.), члан факултетских комисија и одбора, као и Комисија за полагање стручних испита, Комисија за избор и реизбор универзитетских наставника и стручних сарадника у институцијама у виша звања, Конкурсних комисија, Комисија за израду наставних планова и програма. Био је члан и учесник у друштвено-политичким телима, радним групама Универзитета, општине, разних удружења и секција, делегат Универзитета и просветних радника А.П. Војводине (7. Сабор просветних радника 1981.год.) итд.

            Као декан факултета заслужан је за проширење научне делатности факултета увођењем међу првим факултетима, одсека и смера за информатику тј. предмета "Информатика" и других сродних предмета.

            Од 1982. године професор Даниловић је радио на Филозофском факултету у Никшићу, где је такође учествовао у разним активностима у вези унапређења васпитно-образовног процеса. Био је национални директор и руководилац на изради пројекта "Формирање центра за образовање, оспособљавање и стручно усавршавање студената (будућих наставника и васпитача) и постојећих наставника за васпитно-образовни, научно-истраживачки и саветодавни рад на пољу популационих активности и задатака", рађен уз подршку Фонда за популационе активности Уједињених нација (УНФПА) у Њујорку, који је омогућио опремање факултета са већим бројем компјутера, видео и ТВ уређаја, камера итд. У току свог рада на факултету радио је на пројекту под називом "Опремање центра за иновације, савремену педагошку технологију и стручно усавршавање наставника на Наставничком факултету у Никшићу" и дао идејну скицу центра (1982. год.).

Од 1990. године радио је на Институту за педагошка истраживања у Београду, где је био директор (од 1990. год.), научни саветник, председник Управног одбора у два мандата, члан научног већа.

Бавио се научно-истраживачким радом на пољу савремене образовне технологије, која је иначе његовом подршком, деловањем и заслугом прихваћена и ушла као наставни предмет и поље истраживања на учитељским, педагошким и филозофским факултетима. У току свог рада на њему био је организатор већег броја научних конференција, међународних и националних симпозијума, округлих столова, саветовања, у функцији председника симпозијума, руководиоца и излагача реферата (радова), члана програмско-организационог одбора и слично.

            Предавао је општу, педагошку и развојну психологију, психологију спорта, социјалну психологију туризма, психологију рада, као и психологију деце ометене у развоју, на разним факултетима (Зрењанин, Никшић, Подгорица, Цетиње, Котор, Приштина, Призрен, Петриња, итд.). Учествовао је као председник, члан, ментор, разних комисија за стицање докторских и магистарских звања, као и испитивач у комисијама за полагање стручних испита. Био је на стручном усавршавању у Данској, Немачкој, Аустрији, Холандији, итд. у организацији и уз подршку Светске здравствене организације (World Health Organization, Regional office for Europe – Copenhagen, United Nations Development Programme, 1990. год.).

            М. Даниловић је био сарадник немачке академије ДААД (Deutscher Akademischer Austausch Dienst) из Бона, а био је на стручном усавршавању на "Hans-Bredow Institut fur rundfunk und fernsen" у Хамбургу, Техничком Универзитету у Берлину, на "Institut fur pedagogische Psychologie und Medien-Psychologie, AV Medieforschung. (Centrum fur Multimediales Lernen (CAL))".

            Сарађивао је са Универзитетом у Црној Гори, Републици Српској, Босни и Херцеговини, Македонији, Хрватској, у облику реализације предавања и семинара, и радио као ментор на изради докторских радова и са постдипломцима.

            Организовао је међуфакултетску сарадњу између Педагошко-техничког факултета и Martin-Luther Universität-a у Немачкој у Халеу – Wittenberg, (од 1980.год.) и био организатор и учесник научне конференције са темом "Wissenschaftliche – technischer Fortschrift und polytechnische Bildung" (1980.год.), и IV Wissenschaftliche Konferenc "Socialistische Produkcion – Ausbildung – Persönlichkeit", 17-20.2.1982. год. Halle.

            Професор Даниловић је такође био рецензент већег броја "Зборника радова" са разних међународних и националних симпозијума посвећених рационализацији васпитно-образовног процеса и уношења иновација у њега, као и монографија из области васпитно-образовног рада. Био је члан комисије Југословенске радио телевизије за доделу награда и признања за најбоља стручна дела из домена радија и телевизије.

            Професор Даниловић је учествовао и био аутор већег броја одредница у Педагошком лексикону (1996. год.) (68) и Педагошкој енциклопедији образовања и васпитања (1989.) где је био ангажован у пододбору из области "Образовне технологије и архитектуре школских објеката". Сада ради на новом издању Педагошке енциклопедије и координатор је за област "Образовна технологија".

Бавио се општом, педагошком, социјалном, развојном и другим примењеним психологијама као што су психологија рада, социјална психологија туризма, психологија деце ометене у развоју, савременом образовном (педагошком) и информационом и комуникационом технологијом, кибернетиком, педагогијом, информатиком, и иновацијама у образовном процесу и процесу учења.

     

 

Прва страна ] Претходна ]

Последња измена: jun-24