Проф. др Мирчета Даниловић рођен је 1938. год. у
Жабљаку. Од 1944. године живи и ради у Београду, где је завршио основну школу,
гимназију, као и Учитељску школу и Филозофски факултет (група за психологију)
1965. године. Од 1965. године радио је у Школском центру везе ЈНА. Поред
научно-истраживачког рада бавио се клиничко-саветодавно-дијагностичким радом са
ученицима и студентима Војне академије КОВ, слушаоцима разних стручних курсева и
старешинама и наставницима центра.
Као дипломирани војни психолог ("стручњак из
грађанства") радио је у Научно-наставном одсеку где се бавио
научно-истраживачким радом за потребе Центра и ЈНА. Држао је наставу из предмета
"Основи опште психологије" за студенте Војне академије КОВ, "Основи војне
андрагогије и педагогије" и "Основи војне педагогије и психологије" у
средњотехничкој школи везе, као и наставу за стручно усавршавање наставника и
старешина Центра, у вези разних васпитно-образовних проблема на пољу
психологије, педагогије, иновација, савремене образовне технологије и других
васпитно-образовних проблема. За свој рад био је усмено и писмено похваљиван и
награђиван од Управе центра и Управе веза при генералштабу ЈНА "за примерно
залагање и постигнуте успехе у раду" ( Диплома "за самопрегорно и савесно
извршавање свих постављених задатака" 1975. године, Медаља рада 1976. године
додељена од председника СФРЈ – указ број 138, итд.) У току свог рада у ЈНА био
је на разним друштвеним функцијама.
Докторирао је 12.12.1977. године на
Филозофском факултету у Сарајеву на теми "Проблеми примене кибернетичких метода
и принципа у образовној техници и технологији". У звање доцента
изабран је 9.1.1979. године на Педагошко-техничком факултету "Михајло Пупин" у
Зрењанину. За ванредног професора опште и педагошке психологије
изабран је 23.12.1981. године на Филозофском факултету у Никшићу. За
редовног професора изабран је 24.12.1986. године на Техничком факултету
"Михајло
Пупин" – Зрењанин, Универзитета у Новом Саду. По други пут је изабран за
редовног професора на Универзитету Црне Горе 10.2.1988. године. У звање
научног саветника изабран је 1990. године у Институту за педагошка
истраживања у Београду. У звање члана Српске Академије образовања изабран је
17.02.2007. год.. Члан је Одбора за филозофију и социологију Црногорске
Академије наука и умјетности од 1977. године, члан је Друштва психолога СР
Србије од 1965. године, итд.
Од 1979. год. радио је на
Педагошко-техничком факултету у Зрењанину при Новосадском Универзитету. У току
рада на њему вршио је функцију декана, наставника и шефа катедре за педагогију и
психологију. Био је члан Савета и Колегијума Универзитета, Наставно-научног
већа, делегат, представник и учесник разних друштвених делатности (скупштина,
саветовања, конференције, научне сарадње, итд.), члан факултетских комисија и
одбора, као и Комисија за полагање стручних испита, Комисија за избор и реизбор
универзитетских наставника и стручних сарадника у институцијама у виша звања,
Конкурсних комисија, Комисија за израду наставних планова и програма. Био је
члан и учесник у друштвено-политичким телима, радним групама Универзитета,
општине, разних удружења и секција, делегат Универзитета и просветних радника
А.П. Војводине (7. Сабор просветних радника 1981.год.) итд.
Као декан факултета заслужан је за
проширење научне делатности факултета увођењем међу првим факултетима, одсека и
смера за информатику тј. предмета "Информатика" и других сродних предмета.
Од 1982. године професор Даниловић је
радио на Филозофском факултету у Никшићу, где је такође учествовао у разним
активностима у вези унапређења васпитно-образовног процеса. Био је национални
директор и руководилац на изради пројекта "Формирање центра за образовање,
оспособљавање и стручно усавршавање студената (будућих наставника и васпитача) и
постојећих наставника за васпитно-образовни, научно-истраживачки и саветодавни
рад на пољу популационих активности и задатака", рађен уз подршку Фонда за
популационе активности Уједињених нација (УНФПА) у Њујорку, који је омогућио
опремање факултета са већим бројем компјутера, видео и ТВ уређаја, камера итд. У
току свог рада на факултету радио је на пројекту под називом "Опремање центра за
иновације, савремену педагошку технологију и стручно усавршавање наставника на
Наставничком факултету у Никшићу" и дао идејну скицу центра (1982. год.).
Од 1990. године радио је на Институту за
педагошка истраживања у Београду, где је био директор (од 1990. год.), научни
саветник, председник Управног одбора у два мандата, члан научног већа.
Бавио се научно-истраживачким радом на пољу
савремене образовне технологије, која је иначе његовом подршком, деловањем и
заслугом прихваћена и ушла као наставни предмет и поље истраживања на
учитељским, педагошким и филозофским факултетима. У току свог рада на њему био
је организатор већег броја научних конференција, међународних и националних
симпозијума, округлих столова, саветовања, у функцији председника симпозијума,
руководиоца и излагача реферата (радова), члана програмско-организационог одбора
и слично.
Предавао је општу, педагошку и
развојну психологију, психологију спорта, социјалну психологију туризма,
психологију рада, као и психологију деце ометене у развоју, на разним
факултетима (Зрењанин, Никшић, Подгорица, Цетиње, Котор, Приштина, Призрен,
Петриња, итд.). Учествовао је као председник, члан, ментор, разних комисија за
стицање докторских и магистарских звања, као и испитивач у комисијама за
полагање стручних испита. Био је на стручном усавршавању у Данској, Немачкој,
Аустрији, Холандији, итд. у организацији и уз подршку Светске здравствене
организације (World Health Organization, Regional office for Europe –
Copenhagen, United Nations Development Programme, 1990. год.).
М. Даниловић је био сарадник немачке
академије ДААД (Deutscher Akademischer Austausch Dienst) из Бона, а био је на
стручном усавршавању на "Hans-Bredow Institut fur rundfunk und fernsen" у
Хамбургу, Техничком Универзитету у Берлину, на "Institut fur pedagogische
Psychologie und Medien-Psychologie, AV Medieforschung. (Centrum fur
Multimediales Lernen (CAL))".
Сарађивао је са Универзитетом у Црној
Гори, Републици Српској, Босни
и Херцеговини, Македонији,
Хрватској, у облику реализације предавања и семинара, и радио као ментор на
изради докторских радова и са постдипломцима.
Организовао је међуфакултетску
сарадњу између Педагошко-техничког факултета и Martin-Luther Universität-a у
Немачкој у Халеу – Wittenberg, (од 1980.год.) и био организатор и учесник научне
конференције са темом "Wissenschaftliche – technischer Fortschrift und
polytechnische Bildung" (1980.год.), и IV Wissenschaftliche Konferenc
"Socialistische Produkcion – Ausbildung – Persönlichkeit", 17-20.2.1982. год.
Halle.
Професор Даниловић је такође био
рецензент већег броја "Зборника радова" са разних међународних и националних
симпозијума посвећених рационализацији васпитно-образовног процеса и уношења
иновација у њега, као и монографија из области васпитно-образовног рада. Био је
члан комисије Југословенске радио телевизије за доделу награда и признања за
најбоља стручна дела из домена радија и телевизије.
Професор Даниловић је учествовао и
био аутор већег броја одредница у Педагошком лексикону (1996. год.) (68) и
Педагошкој енциклопедији образовања и васпитања (1989.) где је био ангажован у
пододбору из области "Образовне технологије и архитектуре школских објеката".
Сада ради на новом издању Педагошке енциклопедије и координатор је за област
"Образовна технологија".
Бавио се општом, педагошком, социјалном,
развојном и другим примењеним психологијама као што су психологија рада,
социјална психологија туризма, психологија деце ометене у развоју, савременом
образовном (педагошком) и информационом и комуникационом технологијом,
кибернетиком, педагогијом, информатиком, и иновацијама у образовном процесу и
процесу учења.