Јован Ђорђевић је рођен у Нишу 
1922. године. Основну школу и нижу гимназију је завршио у месту рођења, а учитељску школу 
у Јагодини. 
Педагошке науке је студирао на Филозофском 
факултету у Београду (1946-1950. године). 
По завршетку студија педагогије, студирао 
је друштвене 
науке на Институту 
друштвених наука у Београду (1950-1952).
      
Докторску дисертацију Прилог експерименталном 
испитивању 
дидактичке вредности 
наставног филма одбранио је на Филозофском 
факултету у Београду 1961.
године. 
Редовни је професор Филозофског факултета
у Београду 
за предмете општа 
педагодија II (теорија васпитања) и дидактика.
Био је хонорарни професор педагогије 
на Педагошко-техничком факултету у Чачку, Филозофском факултету у Новом Саду и 
Педагошком факултету у Петрињи.
Ради научног и стручног 
усавршавања, боравио је у Немачкој (Institut für Film und Bild in Wissenschaft 
und Unterricth, München), Чехословачкој (Карлов универзитет у Прагу), СССР-у 
(Академија педагошких наука и 
Министарство просвете), САД (Министарство просвете 
Калифорније).
Био је члан матичних комисија 
за оснивање педагошких академија 
у Београду, Шапцу и Јагодини, Педагошко-техничког факултета у Чачку и 
Дефектолошког факултета у Београду, као и први декан овог факултета.
Учествовао је са саопштењима 
на неколико међународних саветовања 
и симпозијума (Берлин, Москва, Будимпешта, Балатонфиред).
На Филозофском факултету у 
Београду био је управник Одељења 
за педагогију, продекан факултета за наставу, председник Савета 
радне заједнице Факултета, члан комисија: кадровске, наставне, 
за постдипломске 
студије.
Поред научног и наставног 
рада, био је активан и на 
друштвено-стручном плану. Био је члан Комисије за педагошке и психолошке науке 
при Савету за координацију научних истраживања, члан Извршног 
одбора Савета за бригу о деци 
и омладини Југославије, члан 
Међународног 
комитета за визуелне информације (Милано), члан Међународног 
жирија за наставни и културно-просветни филм у Кану, председник 
Југословенске комисије "Филм и дете", председник Републичког 
одбора за развој образовног програма путем телевизије.
Посебно је био ангажован у 
друштву педагога Србије и Југославије 
као председник Педагошког друштва Србије, потпредседник Савеза 
педагошких друштава Југославије, члан редакције часописа "Настава 
и васпитање", члан издавачког савета часописа "Педагодија" и др.
Два су главна подручја 
научног интересовања професора Ђорђевића: 
теорија васпитања (интелектуално и морално васпитање) и дидактика (проблеми 
савремене наставе и образовање). Објавио је 21 
књигу и монографију 
(у пет је коаутор) и преко 220 
научних и стручних радова из опште педагогије, теорије и историје васпитања и дидактике. 
На семинарима за усавршавање наставника и других стручњака 
одржао је велики број предавања из педагошких области којима се бави. Такође је 
одржао и већи број предавања и циклуса предавања на Коларчевом народном 
универзитету.
Добитник је и награда, 
признања и одликовања за научну и друштвену активност и допринос науци и струци, 
међу којима се издвајају: 
Републичка награда Србије ("25 мај" - "за постигнуте резултате 
од изузетне вредности у области васпитања и образовања"; Октобарска награда 
града Београда "Доситеј Обрадовић" - "за животни 
рад на васпитању и образовању"; плакете: града Београда, Коларчевог НУ, 
Филозофског факултета у Београду, Савета за бригу о деци и омладини Југославије, 
повеље Савеза педагошких друштава Србије, Учитељског 
факултета у Јагодини и др. Одликован је Орденом рада са 
црвеном заставом, Орденом рада са златним венцем и Орденом 
заслуге за народ са сребрним зрацима.
Биографско-библиографски подаци:
Мала енциклопедија Просвета, Београд, 1986,: Сто година Катедре 
за педагогију (1892-1992), Филозофски факултет, Београд, 1992; стр. 146-148; 
Настава и васпитање, часопис за педагошку теорију и праксу, Београд, бр. 4, 
1997, стр. 546-559; Јован Ђорђевић, Настава и учење у савременој школи, 
Учитељски факултет, Београд, 1997, стр. 671-691; Филозофски факултет 
(1838-1998), период 1963-1998, Београд, 1998, стр. 27-28; Радивоје М. Петковић, 
Нишка гимназија, 1878-2003., Ниш, 2003, стр. 801-802.