Јован Ђорђевић је рођен у Нишу
1922. године. Основну школу и нижу гимназију је завршио у месту рођења, а учитељску школу
у Јагодини.
Педагошке науке је студирао на Филозофском
факултету у Београду (1946-1950. године).
По завршетку студија педагогије, студирао
је друштвене
науке на Институту
друштвених наука у Београду (1950-1952).
Докторску дисертацију Прилог експерименталном
испитивању
дидактичке вредности
наставног филма одбранио је на Филозофском
факултету у Београду 1961.
године.
Редовни је професор Филозофског факултета
у Београду
за предмете општа
педагодија II (теорија васпитања) и дидактика.
Био је хонорарни професор педагогије
на Педагошко-техничком факултету у Чачку, Филозофском факултету у Новом Саду и
Педагошком факултету у Петрињи.
Ради научног и стручног
усавршавања, боравио је у Немачкој (Institut für Film und Bild in Wissenschaft
und Unterricth, München), Чехословачкој (Карлов универзитет у Прагу), СССР-у
(Академија педагошких наука и
Министарство просвете), САД (Министарство просвете
Калифорније).
Био је члан матичних комисија
за оснивање педагошких академија
у Београду, Шапцу и Јагодини, Педагошко-техничког факултета у Чачку и
Дефектолошког факултета у Београду, као и први декан овог факултета.
Учествовао је са саопштењима
на неколико међународних саветовања
и симпозијума (Берлин, Москва, Будимпешта, Балатонфиред).
На Филозофском факултету у
Београду био је управник Одељења
за педагогију, продекан факултета за наставу, председник Савета
радне заједнице Факултета, члан комисија: кадровске, наставне,
за постдипломске
студије.
Поред научног и наставног
рада, био је активан и на
друштвено-стручном плану. Био је члан Комисије за педагошке и психолошке науке
при Савету за координацију научних истраживања, члан Извршног
одбора Савета за бригу о деци
и омладини Југославије, члан
Међународног
комитета за визуелне информације (Милано), члан Међународног
жирија за наставни и културно-просветни филм у Кану, председник
Југословенске комисије "Филм и дете", председник Републичког
одбора за развој образовног програма путем телевизије.
Посебно је био ангажован у
друштву педагога Србије и Југославије
као председник Педагошког друштва Србије, потпредседник Савеза
педагошких друштава Југославије, члан редакције часописа "Настава
и васпитање", члан издавачког савета часописа "Педагодија" и др.
Два су главна подручја
научног интересовања професора Ђорђевића:
теорија васпитања (интелектуално и морално васпитање) и дидактика (проблеми
савремене наставе и образовање). Објавио је 21
књигу и монографију
(у пет је коаутор) и преко 220
научних и стручних радова из опште педагогије, теорије и историје васпитања и дидактике.
На семинарима за усавршавање наставника и других стручњака
одржао је велики број предавања из педагошких области којима се бави. Такође је
одржао и већи број предавања и циклуса предавања на Коларчевом народном
универзитету.
Добитник је и награда,
признања и одликовања за научну и друштвену активност и допринос науци и струци,
међу којима се издвајају:
Републичка награда Србије ("25 мај" - "за постигнуте резултате
од изузетне вредности у области васпитања и образовања"; Октобарска награда
града Београда "Доситеј Обрадовић" - "за животни
рад на васпитању и образовању"; плакете: града Београда, Коларчевог НУ,
Филозофског факултета у Београду, Савета за бригу о деци и омладини Југославије,
повеље Савеза педагошких друштава Србије, Учитељског
факултета у Јагодини и др. Одликован је Орденом рада са
црвеном заставом, Орденом рада са златним венцем и Орденом
заслуге за народ са сребрним зрацима.
Биографско-библиографски подаци:
Мала енциклопедија Просвета, Београд, 1986,: Сто година Катедре
за педагогију (1892-1992), Филозофски факултет, Београд, 1992; стр. 146-148;
Настава и васпитање, часопис за педагошку теорију и праксу, Београд, бр. 4,
1997, стр. 546-559; Јован Ђорђевић, Настава и учење у савременој школи,
Учитељски факултет, Београд, 1997, стр. 671-691; Филозофски факултет
(1838-1998), период 1963-1998, Београд, 1998, стр. 27-28; Радивоје М. Петковић,
Нишка гимназија, 1878-2003., Ниш, 2003, стр. 801-802.