СРПСКА АКАДЕМИЈА ОБРАЗОВАЊА

Прва страна Претходна Садржај Чланови САО SAO Members

Н.Поткоњак
Н.Поткоњак Ј.Ђорђевић Д.Ж.Марковић М.Вилотијевић М.Ратковић Д.Савићевић В.Тешић Д.Херцег Г.Гојков Ђ.Ђурић М.Недељковић Е.Каменов М.Ивковић С.Богдановић М.Даниловић З.Петровић Л.Михуц Б.Влаховић М.Милин К.Мурешану В.Нојман М.Блажић А.Илика П.Ј.Отиман З.Жоглев Р.Николић М.В.Силантјева М.Узелац М.Сегединац Г.Максимовић З.Аврамовић С.Гашић-Павишић А.Крајнц Л.Бетеа Р.Антонијевић Б.Јовановић Н.Мијановић Н.Сузић Р.Бубањ Р.Николић У.Шуваковић В.Банђур Д.Бранковић Милимир Мучибабић Ненад Кецмановић

 


Часопис Истраживања у педагогији

НИКОЛА М. ПОТКОЊАК

 

 

 Б И О Г Р А Ф И Ј А

 Рођен је 4. априла 1924. године (Медак, Госпић, Лика, Хрватска). Основну школу завршио у Лици (Брувно, Мекињар). Нижу реалну гимназију завршио у Карловцу и Глини (1934-1938). Учитељску школу запо­чео у Карловцу (1938.) и дипломирао, као из­беглица, у Београду 1943. Дипломирао на Пеагошкој групи на Филозофском факул­тету у Београду 1950. године са сред­њом оце­ном 9,75. Последипломске студије за­вршио 1953/54. године на Инстититу за педаго­гију Уни­вер­зитета у Лондону (Institut of education London Universiti).

Докторат из педагогије стекао је одбранивши на Филозофском факултету у Београду 1959. године дисертацију под насловом Прилог Роберта Овена социјалистичкој педагогији.

            Више пута био на дужим студијским боравцима у иностранству (СССР, САД, Канада, Шведска, Пољска). На краћим студијским путовањима и као учесник научних и стручних скупова боравио у многим земљама и градовима (Минхен, Торонто, Синсинати, Пицбург, Париз, Лозана, Софија, Букурешт, Зоненберг, Рим, Вашингтон, Токио-Кјото ).

Учесник је, у оквиру НОР-а, у борбама у  Србији, за ослобођење Београда, на Сремском фронту, у борбама за ослобођење Загреба, на ратиштима око Трста.

Пре завршетка Филозофског факултета радио као васпитач у избегличким домовима у Београду (1942-1944). По окончању Дру­гог светског рата, за време студија педагогије, радио као референт за школе ученика у привреди у Министарству рада НРС (1946-47) и као библиотекар на Филозофском факултету у Београду (1947-1950).

За асистента за предмет општа педагогија изабран на Филозофском факултету у Београду 1951. године. За доцента за исти предмет изабран 1960. У звање ванредног професора за пред­мете општа педагогија и методологија педагошких истра-живања изабран 1965. године и за редовног професора за исте предмете 1973. године. На последипломским студијама предавао је, поред наведених, и предмет савремени педагошки правци.

            На Филозофском факултету у Београду био је више пута шеф Катедре за педагогију, управник Одељења за педагогију и андрагогију, продекан Факултета, Председник Савета Филозофског факултета, председник више факултетских комисија и одбора.

Као руководилац, носилац и члан активно је учествовао у остваривању више научно-истраживачких пројеката (развој средњег образовања, развој школског система, радно и политехничко обра­зовање, понављачи у школама Београда, уџбеници педагогије у учи­тељским школама, методолошки проблеми марксистичке педа­го­гије, васпитна функција школе, школа и њено друштвено окру­жење, образовање и знанствени и технолошки развој Југославије).

Држао је предавања на више Филозофских факултета у Југославији (Скопље, Нови СадЗадар, Сарајево ), на педагошким и учитељским факултетима у Југославији (Осијек, Ријека, Зре­њанин, Марибор, Ужице, Сомбор, Београд, Јагодина, Вршац итд.). Приликом студијских боравака у иностранству држао предавања на више универзитета (СССР, САД, Канада).

Учествовао на бројним научним и стручним скуповима и конгресима у земљи и иностранству са рефератима, корефератима и саопштењима из области којима се посебно бавио (теоријско-епистемолошка и методолошка питања педагогије, радно и поли­техничко васпитање, систем образовања и школства, школа као васпитно-образовна институција, образовање наставника, неке те­ме из историје педагогије).

Био је члан Југословенске комисије за сарадњу са УНЕСКО и у два мандата представник Југославије у ОЕЦД-ЦЕРИ, учествујући активно у раду тих институцијаенева, Париз).

Као члан и руководилац државних делегација био је у посети већем броју земаља (Гана, Нигерија, Гвинеја, Сенегал, Пољска, Бугарска).

Учествовао је као ментор и члан комисије у одбрани 32 доктората, 41 магистарске тезе и 18 специјалистичких радова на Филозофском факултету у Београду, као и на неким другим факултетима у земљи.

Ван Факултета био је веома активан у просветно-педа­гош­ком животу Србије и Југославије. Био је у два мандата председник Просветног савета Србије (1976-1984), одговорни уредник југо­сло­венског теоријског педагошког часописаПедагогија (1963-1976), члан Редакције часописаНастава и васпитање”, уредникПеда­гошке енциклопедије” (1989), уредникПедагошког лексикона (1995), уред­ник БиблиотекеСувремени југославенски педагози” (Осијек), уред­ник БиблиотекеСавремена педагошка мисао” (Београд), уред­ник је десетине зборника са научних и стручних скупова педа­гога, орга­низовао је осамокруглих столова” часописаПеда­гогије”, где се расправљало о актуелним педагошким пита­њима, био је пред­сед­ник и члан више одбора за организацију конгреса и других струч­них и научних скупова педагога Србије и Југославије, пред­седник Издавачког савета Завода за уџбенике и наставна средства, пред­седник Научног већа Института за педагошка истра­живања  итд.

Био је активан не само у Педагошком друштву Србије и Саве­­зу педагошких друштава Југослоавије, већ и у више друштве­них и хуманитарних организација: председник подмладка Црвеног крста Југославије, председник Савеза за техничко васпитање мла­дих Југославије, председник Друштва пријатеља деце Србије, члан ПокретаНауку младимаитд. Руководилац је и члан деле­гација ових организација приликом посета другим земљамавајцарска, Пољска, Грчка, Кина, Шведска, Чехословачка и др.)

Био је члан две међународне организације педагога: Међуна­родне асоцијације за педагошка истраживања - ИААЕР Internacional Association for Advancement Educational Research, касније WАЕР-АИСЕWorld Association of Educational Research - члан од 1969. и члан Извршног комитета од 1971-1977. (седиште у Генту у Холан­дији); Међународне организације педагози за мир међу народима ИАЕWП International Asociation of Educators fot World Peace, члан од 1974. и члан Борда директора од 1975. до 1979.г. (седиште у Хантсвилу у САД).

За свој научни и стручни рад добио је 7 државих одликовања, Седмојулску награду Републике Србије, награду “25 мај”, око 50 плакета, повеља, диплома, златних значки.

Редовни је члан Руске академије педагошких и социјалних наука (Москва) од 2001. године.

За редовног члана и првог председника Српске академије образовања (Београд) изабран је 2005. године. Објавио је: 65 по­себних студија, монографија, уџбеника и приручника, 239 чланака стручне и научне природе у педагошкој периодици и зборницима, 105 приказа, оцена и дискусија, 40 пригодних бележака и осврта.

У оквиру БиблиотекеСувремени Југославенски педагози у три тома су штампана Изабрана дела Николе Поткоњак (Осијек, 1981. године на укупно 1500 страна).

Детаљна биографија и библиографија објављени у Зборнику радова “Школа пред изазовом сутрашњице” (научни скуп поводом 65-годишњице живота проф. др Николе Поткоњака), Београд, Завод за уџбенике (Београд) и Дечје новине (Г. Милановац), 1989. и у зборнику радоваЈугословенска педагогија друге половине двадесетог века” (научни скуп поводом 80 година живота проф. др Н. Поткоњака), Учитељски факултет Ужице, 2004. године.

 

Прва страна ] Претходна ]

Последња измена: jun-24